Зова (Sambucus nigra) је лековита, самоникла биљка из породице Caprifoliaceae, коју можемо наћи свуда (у шумама, уз путеве, насеља, уз куће, на напуштеним местима и сл.).



- Биолошка и хемијска својства

Зова је вишегодишња биљка, која расте као грм или дрво на висини од 3-10 m. Цветови зове састоје се од пет међусобно сраслих латица, беле су до жућкасте боје и интензивног, угодног мириса. Врло су вредни због етеричних уља, смоле и киселина.

Плод зове је бобица, која може бити тамноплаве до тамноцрвене боје. Листови зове су јајаста облика, стабљика је лако-ломљива и има добро развијене гране. Корен зове релативно је плитак, па не продире у земљу дубље од 1,5 m.



- Услови узгоја

Зова је врло скромна биљка, која расте свуда, добро реагује на влажна, плодна тла богата хранивом. Најчешће расте као самоникла култура, али се може узгајати и као култивисана. Најчешће се размножава садницама из старијих грана и резницама из млађих грана, али се такође може размножавати и из семена.

Размножавамо ли зову из садница, у фебруару је потребно одећи старије гране, а за узгој из резница потребно је одрезати у марту млађе гранчице. Гране или гранчице потребно је одрезати на 20-30 cm дужине па их посадити у унапред припремљену земљу, тако да изнад површине тла вири по једно до два окца. У раздобљу од пролећа до јесени биљка ће развити корен, стабљику и лист, па је тада потребно младу биљчицу пресадити на жељено место на размак 1-1,5m.

Зова није добра као преткултура другим биљкама јер исцрпљује оранични слој тла, али се може успешно узгајати после свих ораничних култура, попут стрних жита и махунарки.



- Прихрана

У основној обради тла потребно је додати 30-60 t/hа стајњака, те под основну бразду унети 200-250 kg/hа P2О5, 120-150 kg/hа К2О и 120-150 kg/hа N., свакe годинe препоручује се додавати 40-60 kg/hа N у пролеће.



- Припрема тла

Орање на дубини 30-40 cm је пожељно направити подривањем.
Садња се препоручује у рано пролеће или почетком јесени са унапред припремљеним садницама.



- Берба

Млади листови зове и њени избоји беру се у априлу и мају, а цветови и плодови током јуна и јула након цветања и зрења, док се кора узима од фебруара па све до новембра. Цветање траје од јуна до октобра, а најквалитетнија берба је она прва у јуну. Цветове је препоручљиво брати с дршкама током сунчаних и топлих дана (са маказама) и док су делимично расцветани, јер се у пуној цватњи може догодити да се осипају и опадају приликом бербе.

Цветови се суше природно или у сушарама, а након сушења се пропуштају кроз ваљке, којима се одваја петељка од цвета. Такви цветови спремни су за даљу прераду.



- Употреба

Зова је ароматична биљка која се употребљава у производњи сокова, пекмеза, компота, воћних сокова и ракије.

Чај од зовиних цветова употребљава се код прехладе, реуматичних обољења, бронхитиса, упале плућа, кашља, грипа, туберкулозе, шарлаха, богиња. Чај од зове поспешује знојење, па се тако излучују узроци који су довели до наведених обољења.
Чај од листова користи се код обољења дисајних путева и катара плућа.

Пекмез од плодова зове помаже приликом затвора, а изванредног је укуса и мириса.
Зовино вино отклања умор, потстиче апетит, те служи као превенција грипу.
Од цветова се производе сокови и сирупи, а могу се и поховати.

Зоваа је једна од најлековитијих, најстаријих и најпознатијих биљака на нашим просторима има широк спектар деловања у лечењу разних болести.




Маринка Кутле, дипл.инг.агр